Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 79

читањем не толико славит се, јелико хулит се Бог“, учитајет книги веома худо“, „читати којекако стуца“, учитати книги не зна весма, и что может весма лживо“ А мален је број оних за које је забележено: „читајет средње“, а још мањи број оних за које је казано „читати добро может.«') Павле Ненадовић, 1745, у својој дијецези мора да. нагони своје свештенике да науче бар символ вере и десет заповести божјих. Митрополитов егварх утврдио је 1759 године у иришком протопијату да ниједан поп не зна ортодоксис и да ниједан нема све прописне књиге.") Митрополит Ненадовић био је наредио да сваки свештеник мора. знати Ортодоксис Захарија Орфелина, књижицу која није износила више од 924 страна у Формату дванаестине. Свештеници ни то нису били у стању да науче, и архимандрит Вићентије у циркулару од 23 септембра 1763 вели: „што је кто научио од Ортодоксоса оно заборавили, а када почну истезивати, биће зноја.<“) И ако свештеници и науче читати и писати, писање им иде тешко од руке. Петар Руњанин пише у својим успоменама са краја ХУШ века: „кад сам у канцеларији био стари свјашченици често би мени у канцеларију доходили да им перо за писање зарезујем, и више крат на моем хасталу известије каково писали би. Мене самог мука подузме гледајући, како руку намешћа, како главом уверће, како шапће и речи

1) Нештампани записници о свештеничким испитима у митрополијској архиви у Карловцима. Радослав М. Грујић: Српске школе од 1718—1789 год., стр. 28—24.

2) Тихомир Остојић: Доситеј Обрадовић у Хопову, стр. 291. 3) Тихомир Остојић: Доситеј Обрадовић у Хопову, стр. 286.