Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 81

необразовано свештенство било је једна од глав-

них сметња напретку у народу, и сабори и ми-

трополити у току целога ХУПГ века чинили су покушаје да оснују стручне богословске школе, у

којима би се спремали бољи и спремнији свештеници, способни да воде борбу са образованим и вештим свештенством католичке цркве.

Српско свештенство било је веома многобројно

у току целога ХУШ века. Угарски Срби су тада, не само релативно но и стварно имали више све-

штеника но што их данас имају. Како се за свеј штенички чин није тражила никаква нарочита. стручна спрема, како се са нешто мало знања молитава и помоћу извесне суме новаца могло лако

запопити, то се број свештеника стално и несраз-

мерно 'множио. Попови и поповске куће били су

ослобођени војне службе и појединих намета који

су падали на сељачки сталеж; како су православни, били искључени из свију државних служби, то су породице сматрале за част да имају некога у цр-' квеном чину, и све је то чинило да многи ступају | у свештенички ред. Митрополити и епископи имали су лепога прихода од рукоположења, нису били

против тога великога броја свештеника, и руко-

полагали су каткада и децу и потпуно неписмене

људе. Најзад, толики број свештеника био је до-

некле оправдан и потребама ондашње православне цркве, где је тада било много више обреда и чи-| нодејствовања но данас. 1745 године, на пример, | владика Павле Ненадовић наредио је својим све- | штеницима да чинодејствују седам пута на дан! (бденије, јутрење, часови, литургија, девети час,

вечерње и повечерјеј; свака крштена душа, почев

од осме године, морала се три пута годишње при-

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПШГ ВЕКУ [5 %