Srpska književnost u XVIII veku
СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 81
необразовано свештенство било је једна од глав-
них сметња напретку у народу, и сабори и ми-
трополити у току целога ХУПГ века чинили су покушаје да оснују стручне богословске школе, у
којима би се спремали бољи и спремнији свештеници, способни да воде борбу са образованим и вештим свештенством католичке цркве.
Српско свештенство било је веома многобројно
у току целога ХУШ века. Угарски Срби су тада, не само релативно но и стварно имали више све-
штеника но што их данас имају. Како се за свеј штенички чин није тражила никаква нарочита. стручна спрема, како се са нешто мало знања молитава и помоћу извесне суме новаца могло лако
запопити, то се број свештеника стално и несраз-
мерно 'множио. Попови и поповске куће били су
ослобођени војне службе и појединих намета који
су падали на сељачки сталеж; како су православни, били искључени из свију државних служби, то су породице сматрале за част да имају некога у цр-' квеном чину, и све је то чинило да многи ступају | у свештенички ред. Митрополити и епископи имали су лепога прихода од рукоположења, нису били
против тога великога броја свештеника, и руко-
полагали су каткада и децу и потпуно неписмене
људе. Најзад, толики број свештеника био је до-
некле оправдан и потребама ондашње православне цркве, где је тада било много више обреда и чи-| нодејствовања но данас. 1745 године, на пример, | владика Павле Ненадовић наредио је својим све- | штеницима да чинодејствују седам пута на дан! (бденије, јутрење, часови, литургија, девети час,
вечерње и повечерјеј; свака крштена душа, почев
од осме године, морала се три пута годишње при-
СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПШГ ВЕКУ [5 %