Srpska književnost u XVIII veku

82 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

· чешћивати. Када је 1754, у Фискалном и војном интересу, тражено да се ограничи број запопља-

вања, митрополит Ненадовић је бранио стање које

је постојало, тврдећи да је толики број попова, преко потребан, да свака црква мора да има 38 попа и 2 ђакона, и да за свештање масла мора да буде од 3 до 7 свештеника.)

На тај начин број свештеника у српском народу се стално множио. 1783 године, по шематизму бачке епархије, било је: у Бајши, на 39 српских домова, 2 попа; у Станишићу, на 113 домова, 5 попова; у Деспот-Сент-Ивану, на 120 домова, 7 попова; у Сивцу, на 981 српски дом, 13 попова, дакле : један поп на 22 српске куће.) 1782/1733, у епархији сремској, на 138 села, 111 цркава и 7785 православних кућа, било је 179 свештеника. А 1900 године, на 187 села, 171 цркву и 99.989 кућа било је 139 свештеника.) Око половине ХУШ века у Новоме Саду на 2000 српских душа био био је 91 парохијални поп. 1763 године, у арадској епархији, у 190 села где је било Срба био је 241 парох. 1785 године, у бачкој епархији, која. је тада имала 83.816 српских душа, било је 116 редовних свештеника, 25 прекобројних способних, 96 прекобројних неспособних — свега 167 свеште-

ника и још 9 ђакона. У тој истој епархији,. 1892 ·

године, на 130.883 српске душе, било је свега 99 свештеника.)

1) Манојло Грбић: Карловачко Владичанство, књ. 11. стр. 56.

=) Исидор Николић Србоградски: Штатистика Бачкиг Православниз парогља и Бамкољ прав. Овлшенства године 1788. Србскт Лбтописљ, 1860, књ. 10 стр. 72—74.

3) Статистички преглед Арљидијецезе сремско-карловамке. Богословски Гласник, 1908, ЏП, стр. 382.

4) Сергије Шакрак-Нинић: Шрви извештај епарфије бачке. Нови Сад, 1894, стр. 15. Е