Srpska književnost u XVIII veku

34 Е ЈОВАН СКЕРЛИЋ

нике и калуђере што немилостиво, „горе но Турци“ глобе народ. 1736 године жали се народ теми-

шварске епархије на своје попове, проте и епископа да им отимају новац и драгоцености, да неће

да врше обреде пре но што им се не плати колико затраже, и да искључују из цркве свакога, који неће да им да колико они траже.

Сабору од 1744 године подноси се представка будимских грађана, |„вотов и зактевања слободне краљевске почтене будимске вароши Табана господара«“), којом се врло одлучно тражи да се

стане на пут свештеницима да не би даље убедни,

народ безмјерно глобом, ни мертваца ценили, неприличне венчанице и милостиње силом от бједних људи истезавали...<“ Злоупотребе су биле велике, а државна власт улучила је ту згодну прилику да, се умеша у унутрашње ствари православне цркве. На сабору од 1769 године прочитана је царска заповест: да попови не смеју више од сада кажњавати људе стављањем у јарам и да не смеју присвајати права грађанских власти и правити се световни господари својих парохијана. 1779 царичин деклараториум наређује: да попови не смеју световњаке кажњавати бојем, новчаним казнама и епитимијом, да се не смеју цењкати над мртвацима и да сиромахе морају бесплатно сарањивагли, и то не поред путева но у заједничком гробљу, и тако даље.

Калуђерски ред у ХУШ веку био је моћан и многобројан. У нову отаџбину Срби су прешли под водством калуђера, из калуђерских редова изилазили су епископи и митрополити, и калуђерство је било духовни господар целога народа. И народ

О