Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 85

и свештенство мора да им даје новаца и помоћи у виду парусија, сарандара, милостиње, завештања, и манастири су се богатили и новцем и стоком и земљама.

У погледу спреме за, калуђере може оно исто казати што иза ниже свештенство. У погледу моралности, они стоје испод свештенства. Митрополит Вићентије Поповић, обилазећи 1715 манастир Шишатовац, наишао је неред и нерад, и припретио је калуђерима „љутом каштигом и глобом.<"') У једноме писму из 1785 године, митрополит Вићентије Јовановић пише будимском владици Василију: У народу се скаменило сердце, и на очи нам говорити почаша, зашто би давали обштетсотву помошт да бевдјелни калуђери с курвама и бештијама наше добро једут...<“) Општа, детаљна и тачна слика, калуђерства српског у ХУШ веку даје се врло добро видети, у Опису фрушкогорских манастира, у 1153, у протоколима, каноничке комисије, које је у једној књизи штампао Димитрије Руварац (Сремски Карловци, 1908)и у књизи Тихомира Остојића Доситеј Обрадовић у Хопову, где је добар део посвећен описивању српскога калуђерства у половини ХУШ века, и то према документима из првога извора (нарочито главе: „Генерална визитација, Фрушкогорских манастира 1753,“ „Борба Фрушкогорских манастира за осопштину« и »Балуђери Доситејева Времена“)

Српски манастир од 1750до 1760 године није више манастир старих аскета, који су у посту и

1) Писмо Вићентија Поповића, митрополита српског. Глас Истине , 1889, бр. 9, стр. 141, ·

2) Гаврило Витковић: Споменици из будимског и пештанског арлива, 36. П, стр. 178. !