Srpska književnost u XVIII veku

88 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

говби у манастиру Хопову,') на дан 7 априла 1757 године, приликом доласка царскога комесара, по„једено је: 2 вола, 5 телади, 16 јагањаца, 9 прасета, 8 пари ћурака, 4 пара гусака, !0 пари кокошију, 5 пари патака, 2 пара дивљих кокошију, 172 оке разне рибе. А тога дана попило се упића могушчаго опојити«: 3 акова ракије, 29 акова старог и новог вина, ! двојка белог и ! двојка црнога бермета. За манастирску славу у. Хопову, 1758 године, када је Доситеј био у манастиру, опремљено је: 123 оке меса, 5 ћуркова и 9 ћурке, ! прасе и довољно ситне „летуште живине“, „конфета«, „цвипохта и пишкота«“, „жардинета“, »пармезана“, и тако даље. То је за госте световњаке, за оне који мрсе. За оне који посте, за калуђере, Аонесено је 200 ока рибе различне и ! шаран од 8 ока, 15 ока рена, 14 ока масла, и 17 ока мекога сира. Риба се толико ценила у Хопову, да је 1759 године братија дала да се на манастирском имању ископа велики рибњак, „на начин господарских рибњака који се находе у немецкој земљи“. Пиће се толико волело да је једна од најтежих казни на које се калуђер могао осудити била лишити га за извесно време „от вина, ракије и прочег пијанственог пића кромје воде и пива.“ „Наша је сва наука, говорио је Доситеју Обрадовићу његов игуман Тодор Милутиновић, у томе да познамо колико је ком вину и шљивовици година.«“

Према свему томе, може се мислити какав је унутрашњи живот у манастиру. Служба се служи врло нередовно, каткада ни у саме празничне дане.

5) Ђорђе Рајковић: Калуђерска трпеза. Историјско-тастрономске успомене. Јавор, 1876, стр. 659, 687.