Srpska književnost u XVIII veku

90 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

митрополит гневно добацује калуђерима: „срам вас, стид вам, гроза вам буди“! Прилике у Фрушкогорским манастирима биле су више но жалосне, и митрополит Ненадовић је имао пуно право када је 1758 послао комисију са налогом да »крјепко неослабно“ изврши општу визитацију. И тај корак имао је извеснога успеха. И ако су калуђери опирали, и ако су приредили целу једну малу буну против свога духовног поглавице, који је замахивао „духовним бичем“ и претио одлучивањем од цркве и проклетством, осопштина је укинута и у неколико се стало на пут ширењу неморала по манастирима. Али великога и трајнога успеха није било. Чланови визитационе _ комисије и сами имали су мане оних које су требали прогонити, а исам митрополит-реформатор, који је повео рат против калуђерске грабљивости волео је и тражио од манастира дишкреције у сваком облику, у новцу, у бермету, у шилеру, у шљивовици, у бадему, сувом грожђу, шећеру, кави, па и у лојаним свећама! У једноме циркулару поручује он манастирским старешинама: уда смо вам препоручени, за чашу лепа вина, бела и черна и бермета ; које имате не заборавити за нас, да кад доходите имате шта пити и ми вам чиме наздравити...« | Рђаве нарави код калуђерства су и сувише пустиле корена, и митрополити и све црквене власти нису имале довољно ни моралног угледа ни стварне моћи да сузбију. После више покушаја, све је почело готово по староме. Митрополит Ненадовић се неких двадесет година носио ва распусним калуђерством, и 1763 године оваке је поручивао манастирским братствима у Фрушкој Гори: