Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ ОН

„Ми уповахом да наш ношчедени труд и подвиг о благосостојанији свјатих монастиреј, толикократнаја ово словом, ово дјелом, ово толико многими циркулари и поученији писмено давана наставленија, чиноположенија и уредбе вашим недостатком наполненије а нашим попеченијем покој донести будет. Обаче, вмјесто того видим, да от дне на дени настојателије и братства, вмјесто јеже закону Божију поучитеја, глубокое небреженије, непослушаније и должностеј не токмо строителства, но ш духовних конечное забвеније избрасте и вашими неопасним и нетрезвеним обхожденијем но паче и заворним соблазнодјелателним и богомерским житијем нам ваше и наше печалеј узрокујете, да се целој церкви нашеј за самоволство ваше студи безчиније непшчеванија наноситсе.«

Такво је било стање српскога калуђерства, када је Доситеј Обрадовић отпочео војну противу њега. Када је Јосиф П почео изводити своје антиклерикалне реформе, у првоме реду уперене противу католичке цркве, и код православних Орба. јавља се покрет не само противу калуђерске корупције, но и противу манастира као установа и калуђерства у ошште. У првој половини ХУШ века, у перидду религиозне народне одбране, духовни сталежи господареу српском народу, и српска народна самоуправа има вид једне теократије. У другој половини крајем ХУШ века, у периоду прилагођавања западној култури и модерним идејама, на површину избија световни сталеж, варошко грађанство и интелигенција, нерасположени противу калуђерства и теократије. И нови дух и световне идеје преображавају старо српско друштво подиг-