Srpska književnost u XVIII veku

92 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

нуто на теократским основама, у коме је било толике средњевековне некултурности.

ГЛАВА У1, Школе.

Српски напори за оснивање школа и прве основне школе.

— Делатност митрополита Павла Ненадовића и школска

реформа од 1770 до 1790. — Више и стручне школе. —

Положај учитеља. — Учење у првим народним школама. Школски уџбеници.

И ако нема неких поузданих података, може се као врло вероватна претпоставка узети да је било школа код Срба у Угарској досељених пре краја ХУП века. Од ХУГ века протестанти су много радили на оснивању народних школа и ши-

рењу писмености у народу; за њиховим примером

пошли су и католици, и у утакмици обе цркве школе у Угарској прилично су серазвиле. Један такав покрет преносио се на целу земљу и на све народности у њој, и свакако да нису изостали ни Срби, насељени по варошима, бавећи се занатима, и трговинама. У осталом, по документима из доба пре сеобе види се да је било писмених грађана, српских, а већ 1690 године помиње се српска школа у Коморану, коју су свакако били дигли староседиоци.

Нашавши се у новој земљи, где је било културе и народних школа, Срби су одмах увидели шта им треба па да издрже културну утакмицу са просвећенијим народима у чијој су се средини нашли, и првих дана почели су се ста-