Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 93

рати о подизању својих школа. Они су јасно видели не само културни но и национални значај школа, и они су их стали дизати, како се вели у једној представци будимских Срба Сабору од !744 године, „чтоби наш народ јединожди чрез своја, почал а не чрез инија уста говорити.“

Рад на оснивању народних школа почиње врло рано, одмах првих година по сеоби. Патријарх Арсеније Ш јасно је видео значај и потребу школа и поручивао је Србима староседеоцима у Коморану: »испитајте писанија и ва њих обрјештет живота вечнаго, и јуније настављајте књижному наказанију, да некогда исхнет ва них источник премудрости и разума божија.“') Из тих разлога, патријарх је 1698 године тражио у Бечу да му се уступи добро Сечуј на Дунаву, да би тамо могао подићи манастир, школе и штампарију. Сечуј му је уступљен, али му није допуштено оснивање школа и стварање једнога малог просветног сре„дишта за Србе. Сличну молбу слао је и 1706 године, али му се она одбила у Бечу, где св са, неповерењем гледало на сваки покушај, који је ишао да групише и као народну и верску целину одржава „шизматичне Раце.“ | Не допуштајући патријарху да подиже српске школе, аустријска влада је покушавала да тај посао узме у своје руке, и да цео просветни рад међу Србима окрене у корист војне службе и католичке цркве. 1702 године, када је установљена, подунавска, потиска и поморишка крајина, одређена су места за цркве, парохијске домове, школе и учитељске станове, и из тога се даје закљу-

5) Гаврило Витковић: Споменици из будимског и пештатског арлива, 36. ТУ, стр. 108.