Srpska književnost u XVIII veku

со ~

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ

љају на школе. „Кутија школнаја в црквах на своја, времја да проходит и на проча места идеже и церковна, кутија проходит, дља поможенија учашчивја убогих.“ Том приликом митрополит је раздао, у самом Срему, протојерејима и свештеницима 93 велике, 13 средњих и 26 малих школских кутија. Будимски Орби 1744 године шаљу представку Сабору и траже, међу осталим стварима, да се патријарх принуди на подизање народних школа, а не да то буде остављено његовој доброј вољи. Исто тако Будимци предлажу да се о народном трошку школују два ђака, тако да народ једном дође до учених и спремних својих људи. Исто тако предлажу да и епископи буду обавезни подизати школе и школовати бар по једнога ђака.

Оно што су народни представници тражили од ранијих архиепископа и епископа нашли су тек код митрополита Павла Ненадовића, који је врло много учинио за развитак школства међу Србима. Његов претходник, патријарх Арсеније ТУ Шакабента, потпуно је занемарио народну просвету, и после његове смрти српске школе су биле тако малобројне и тако запуштене да је све готово изнова требало дизати. Чим је постао митрополит, Ненадовић је наредио да се по црквама скину кутије у којима су се скупљали прилози за, стране манастире, и да се место њих ставе школске кутије, у којима ће се прибирати новац за, подизање народних школа. Свештеници при погребима, славама, сватовима, крштењима и разним свечаностима имају скупљати прилоге за школе. Од тих добровољних прилога и од редовнога разреза годишњега, који су имали давати митрополити, епископи, свештеници, црквене општине, манас-

СРИСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ ; |