Srpska književnost u XVIII veku

98 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

тири и цркве, створен је такозвани „Клерикални Фонд“, који се брзо ојачао, и из којега су се стале издржавати српске вероисповедне школе. као што се и данас издржавају. Под утицајем Ненадовића, Архијерејски Синод 1750 године одлучио је: „Народа нашего људи понеже без ученија, ни в церковних, ни в милитирских, но ниже провинциалних достоинствах и официах поступити могут, тако во вејех епархијах људем да огласитсе, да дјети своја у школу на науку посилајут, откуду не само научени, но к церковним, милитарским и провинциалним достојанством способно устројитсја. Свјашченици же, који би дјети свој в научење не давали, да јавитоја им, јако и сами бједу примут в парохиах своих, и дјети их на степен свјашченства возведени не будут.“')

За двадесет година митрополитовања Павла Ненадовића учинило се врло много на унапређењу народних школа. Број школа се умножио, створена су материјална средства за њихово издржавање, али их још никако није било довољно и све су биле искључиво црквенога карактера. Тек око 1770 године почиње систематски рад и стварање школа. у модерноме духу. Све до тога доба, држава која није успела са својим покушајем у почетку века да створи школе у којима би се учило на немачком језику и које би биле мост за Унију, ништа није радила за просветни напредак српскога народа, који је за њу био остао само добар и јевтин војни материјал. Али Срби, који су сносили све државне терете и давали толики данак у крви, више но и један народ у монархији, по-

1) Димитрије Руварац: Радња Артијерејскога Синода 1757. Српски Сион, 1904, стр. 102.