Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 99

чели су тражити да и држава нешто учини за њихово школско образовање. Сабор од 1769 у Карловцима обраћа се са нарочитом представком у Беч, износећи како просвета јадно стоји међу Србима и како би требало дизати основне школе и ва њих као и за друге, повлашћене народе у монархији. Илирска Дворска Депутација издаје 1770 године један регуламенат, којим се олакшава подизање српских школа, али у којима је била и једна опасна наредба : да српска православна, деца, у местима где нема православне школе морају ићи у католичку. 1778 године митрополит Јован Борђевић оглашавао је школску реформу као нешто унашему благочестију несходно“,) и то је било неподељено мишљење у српском народу. Та одредба изазвала је велико незадовољство међу Србима, и није се могла спровести.

Од 1774 године почиње жив рад на организацији народне просвете у целој аустријској монархији. Те године царица Марија Терезија позове из Пруске опата Фелбигера да изведе реФбрму аустријских школа. Он изради, а царица одмах потврди опсежну школску уредбу за све школе у монархији. По тој уредби, свака покрајина морала је имати учитељску школу, сваки срез велику народну школу, а свака општина основну школу. Тај нови закон обухватио је и православне Србе, али, како им је, по свом централизаторском духу и стављању свега просветнога рада под државни надзор, изгледао сумњив и са верске тачке гледишта опасан, они му се одупру. „Оно мало школа што је пре неколико година подигнуто, писао је

1) Димитрије Руварац: Старине и прилози за црквену историју и црквени живот српскога народа. Глас Истине, 1890, бр. 4, стр. 60.

[72