Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 101

ватску, са седиштем у Карловцима; Аврам Мразовић, за Бачку, Барању и Будимску Дијецезу, са седиштем у Сомбору. Та три вредна, способна и заслужна човека организовали су народну наставу код Срба и створили целу прву српску школску литературу.

Последњих десетина ХУШ века, у доба опште духовнога и просветнога напретка у Аустрији, и српске школе знатно су напредовале. И држава, и архијереји, и народни Фондови, и црквене општине, и имућни појединци чинили су да се међу Србима, подигне што већи број што боље уређених школа. 1776 године, царица Марија Терезија поклонила је 20.000 буквара и катихизиса за српске школе и обећала сваке године давати 1500 Форината за, поклањање добрих књига сиромашним ученицима, 1777 године држава је поклонила српским школама школскога материјала у вредности 4043 Форинте. Од 1780 године почињу се у Војној Граници дизати српске школе, које су дотле биле само сношене. 1790 Ратни Савет одлучио је да се из државне благајне издаје стална годишња помоћ за издржавање српских школа у Војној Крајини.

Последњих година ХУШ века, када је јозефинизам продрмао иза сна стару Аустрију, икада су идеје Револуције дале силан подстрек духовима, и Срби су дошли до народне просвете на своме матерњем језику, сувремених и световних школа у којима су се предавала елементарна знања. 1780 године било је у Срему и Славонији 110 српских школа, а, 1797 у малој будимској дијецези на 23.609 српских душа било је 39 основних школа.) На крају

7) Гаврило Витковић: Нови подаци за историју сртпскиг тресељеника у Угарској. Гласник Српског Ученог Друштва, књ. 86, стр. 8,