Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 103

ску школу.“ ') Митрополит Вићентије Јовановић наставио је рад свога претходника. МТ био је у Београду просветни завод о коме нема ближих података, и који се звао Велика Школа или Академија. (1732 јгодине била је у Карловцима » ла= тинска, школа“ „ у војој су свештенички приправници учили латински језик. Те године школа је имала 15 ђака, 9 „принциписта“, 2 „деклинистаб и 4 „синтаксиста«. Одзив је био слаб, и митрополит је морао издавати нарочите наредбе да протопијати шиљу ђаке у ту школу. О руској школи Емануила Козачинског и другова, која је за време митрополита. Вићентија Јовановића била у Карловцима, биће такође засебна говора у овој књизи. Као и за основну наставу, тако и за средњу настаје криза и застој за митрополитовања Арсенија ТУ Шакабенте. Од 174 0) до. 17502) постојала. је у Новом Саду „Духовна, Колегија“, богословска, школа, коју је издржавао бачки владика. Виса _ рион и у којој је предавало и неколико руских учитеља. 1746, карловачки и костајнички владика, чине покушаје, на своју руку, да у Плашком ваведу „централно училиште“, које бп било као нека богословска школа за обе епархије. Митрополит Павле Ненадовић, усеј велики муж“, како га назива Јован Рајић, радио је за средњу наставу готово исто онолико колико и за основну. Већ. 1749) основао је у Карловцима латинско-оловенску школу, тако звану „Покрово- Бо“ городичину Школу“, којој је сам био управник, и која се издржавала добровољним прилозима народа и свештенства. Та школа, где се поред латинског

1) Радослав М. Грујић: Сраске школе (од 1718—1739 г0д.), стр. 124—125.