Srpska književnost u XVIII veku

104 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

учио и немачки, и где је наставник једно време био и Јован Рајић, напредовала је док је митрополит Ненадовић био у животу. После његове смрти, 1768, школа опада, док сасвим није пропала. Од 1747 до 1782 године било је покушаја, да сеу Новоме Саду отвори заједничка гимназија, за катоЛичку и за православну децу, а настава да се повери професорима калуђерима пијаристима : „да настављају омладину с једнаком љубављу без уштраб вере«“) 1765, епископ Мојсеј Путник основао је у Новом Саду богословску школу за бачку дијецезу, у којој је проФесор теологије био један Рус. И ако је сабор од 1769 тражио да се свуда оснивају дијецезалне богословске школе, илак и ова једна у Новом Саду, услед недовољних материјалних средстава, није се могла одржати. 1770 год., јереј Пантелејмон Хранисављевић, руски ђак, и Тимотеј Јоановић, родом Сомборац, основали су у Руми средњу школу. У школи све учио псалтир, часловац, „промисл божији толкованије десјатословија“, словенска граматика, синтакса, реторика, латински и немачки језик. Та школа одговарала је једној великој народној потреби, и новчано су је помагали грађани из свију већих трговачких места где је било Срба, имала је знатан број ђака са свих страна Угарске, из Јегре, Будима, Пеште, Темишвара, из целе Бачке, Славоније, Хрватске и Срема, а као наставници доводе сви странци. 1779 године, оснивачи школе Хранисављевић и Јоановић отиду на хаџилук у Јерусалим, а школу предаду своме ученику Василију Кретићу, који је био на педагошком курсу у Осеку код Стевана Вујановског и који је почео „перви

1) Мелхиор Ердујхељи: Историја овог Сада, Издало општинство сдоб. кр. вароши Новога Сада. Нови Сад, 1894, стр. 244—945.