Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 105

науку своју по нормалу и височајшему пропису точњејше предавати.“ 1787 та школа се, по наредби државне власти, сјединила са школом коју је у Руми био основао просвећени гроф Марко Пејачевић, онај исти о коме се са онако поштовања говори у Животу и прикљученију Доситеја Обрадовића.)

Те средње школе биле су краткога века, и свој задатак тек у пола су испуњавале. Парочито се осећала потреба стручне средње школе, у којој би се спремали свештеници. Неспремно и полуписмено, а често и сасвим неписмено српско свештенство тешко је издржавало борбу са куди камо способнијим и спремнијим католичким свештенством, и то су јасно увиђали и архијереји и народно-црквени сабори. Исто тако, од како су се основне школе почеле уређивати у сувременом духу, осећала се врло велика потреба за стручно спремне и оспособљене учитеље. Сабор од 1769 године кренуо је питање како да народ дође до спремног свештенства, и том приликом повела, се реч о оснивању једне богословске семинарије. Сабор од 1774 излази са готовим предлогом да сеу Новом Саду оснује „Народна гимназија са алумнатом.“ Аврам Мразовић оснива (177) године у

Сомбору „Норму“, практичну школу за народне учитеље, која је трајала свега неколико месеца, пука је сам Меразовин предано методику, с10 венску граматику и рачуницу..1786, цар ЈосиФ Џ био је одлучио да се оснује српска гимназија и семинарија, која би се подигла и издржавала нов-

50 начати и продолжети школм свлтаго вознесенскел румскта. Прилогђ за историо народа Сербскогђ. Отарни рукописђ одљ непознатогљ. Голубица, стр. 278—977. — Постанак фондова школа србски у Ре= ми. Нови Сад, 1868.