Srpska književnost u XVIII veku

106 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

цем од неколико укинутих манастира. Темишварсви Сабор од !790 године одлучио је да се у у Карловцима заведе семинарија за 1920 богослова, и да у заводу буде 39 стипендије за сиромашне и добре ученике. Када је цар Леополд П, у циљу да придобије Србе за се и да их држи као бедем противу Мађара, почео да чини уступке Србима, основана. је 1791 јгодине српска гимназија у Карловцима, прва а. гимназија. коју су Срби имали. Исто тако, цар је одлучио да се из државне благајне изда 51.000 Форината на зидање православне семинарије у Карловцима. !794)године, подигнуто је у Карловцима прво богословско училиште, у коме је одмах било 30 слушалаца и у коме се после стално спремало српско свештенство.

На тај начин, после стогодишњих напора, Орби су дошли до средњих и стручних школа у својој средини, и то је био велики успех за народну културу. У последњим десетинама, ХУШ века Срби почињу одлазити на стране университете. Права су

ме

обично учили у Пешти и Бечу, медецину у Бечу, ФИ. илозоФију у Немачкој, а теологију у Русији. Јован Мушкатировић је свршио права у Бечу, и 1775 године ваклет је као први адвокат Орбин у Угарској. Од 1775 до 1800 било је 34 Србина заклета адвоката у Угарској.) Глигорије Трлајић, Алексије Вевилић и Урош Несторовић учили су права у Бечу. Сава Текелија је био први Србин који је, 1785, положио докторат права у Пешти. Теодор Јанковић Миријевски учио је права и Филозофију у Бечу, Аврам Мразовић Филозофију такође у Бечу, а Стефан Вујановеки, пошто је свршио права у

1) Оврбли адвокати мађарски, Сербски Лђтописи, 1828, књ. 14, стр, 2—8.