Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 107

Бечу, продужио је своје студије у Саксонској. Доситеј Обрадовић и Емануило Јанковић слушали су Филовофију у Хале, Атанасије Стојковић у Гетингену, а Урош Несторовић у Бреслави. |

О учењу у српским школама, о природи првих српских школа у ХУШ веку, може се саставити приближна слика по растуреним податцима који се налазе у документима и књигама тога доба. Настава у уређеним школама на крају ХУШ века, у главноме је већ онаква каква је била у првој половини ХТХ века, али настава у првој половини ХУШ века, може се рећи све до регуламента од 1770 године, има сасвим особен карактер и врло је значајна по опште културно стање српскога, народа у томе времену.

Пре свега, правих учитеља у то доба и нема, као што нема ни правих школа, у данашњем смислу речи. Из почетка су учитељи били само свештеници, обично они, који, из ма којега разлога, нису могли доћи до парохије. Сачуван је помен како се за учитеља спремао неки Петар Нинковић. Код учитеља у своме селу он је научио читати псалтир, прочитао је неколико пута акатисте, и нешто мало научио писати. Џотом је отишао у манастир, и ту пробавио до три године, и за то време неколико пута прочитао осмогласник, зборник, апостоле и еванђеља, научио црквено појање и тако изишао као спреман за учитеља.) Учитељи

7) О дисертадијама мање повнатих Срба, доктора страних университета у ХУШ веку, у П. Ј. Шасарика (Сезећлећје Аез зетђавећет „ећуррлита (Ргас, 1865). 5. 360—861. „Чегђеп, уејеће Њ]јовз 1п ФешЧеп Бргасћеп већмлеђеп,“

>) А. Оихај: Отада га, ротлезћ бојара, Кгађјелте Штраљеће а 91аготје од пајвватујаћ отетета до датав. Тамтеђ, 1907, стр. 281.