Srpska književnost u XVIII veku

108 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

су често били и ислужени подофицири и цревени певци.

Такви учитељи мало се цене, бедно су плаћени, рђаво се поступа са њима и сматрају се као људи нижега реда, потпуно зависни од цркве и свештенства. Пре свега они су кукавно плаћани. У већим случајева, они мање живе од своје сталне плате, а више од уреграције“, милостиње ђачких родитеља, од зараде што имају као звонари у цркви или певци ва певницом и на погребима. У Војној Граници учитељи су плаћани само у животним намирницама и оделу. У Коморану, 1690 године, учитељ је погођен за 30 Форината годишње, а рана на општински трошак. Нови учитељ у Коморану 1724 има 40) Форината годишње плате. Будимци су 1707 године своме учитељу плаћали 60, а 1709, 70 Форината и 75 Фуната воска, са тим да учи 835 деце. 1793, у Будиму, на свако дете плаћало се учитељу по један грош недељно. 1729 и 1730, опет у Будиму, умађистри«“ су примали свега 4 Форинте месечне плате, а 1730 и 173! 100 Форината и бесплатан стан у школској згради. Још 1757 године учитељ у Вуковару није имао више од 90 Форината, годишње, а латински учитељ у истом месту 178! није дотерао више од 196 Ффорината на годину. Нарочито су бедно били плаћени учитељи у Војној Крајини. У Новој Цркви, у слуњској пуковнији, учитељ, иначе капелан, примао је 30 Форината годишње, а 1758, у Залужници, у оточкој пуковнији, учитељевао је неки калуђер ба платом од 30 Форината на годину. Када се 1770 године регуламентом поправило учитељско стање, учитељима је одређена стална годишња плата, у натури и у готовом, а поред тога општине су биле дужне