Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП| ВЕКУ 109

да им дају на уживање 3 ланца оранице и 2 ланца ливаде.

Но није све зло што је учитељ рђаво плаћен : он је и понижен и оптерећен дужностима, које са са школом немају ничега заједничког, он је певац у цркви и на пратњама, он често има да пали кандила и да прима свеће и предаје тутору. Учитељ мора безусловно бити „покоран и послушан“ свештенику, који је надзорник свега његова рада и стваран господар у школи. Сачуван је уговор из 1707 године којим се Лацко Криштовљевић, родом из Коморана, погодио за учитеља у Будиму за плату од 60 Форината на годину. »У3 то је моја служба, вели он у акту који је сам написао, шрво што је црквена служба, кандила палити и свештеника послужити, и звонити на, време и примати свеште црковне до ковчега, и предати сину прковному; по том да имам примити тридесет и петоро деце да учим ва више писану плату за, једну годину дана.“ У обновљеном уговору за 1708 он додаје: „Паки се погодих са кметови, да послужим цркви за 70 Фор., и звона што је то је моје.«") 1728, учитељ у Београду, неки стари Грк из Солуна, место сваке плате имао је право да на тасу у цркви проси прилоге за себе. По „конвенцији мађистерској« у Коморану, 1748 године, учитељ се „погодио са саборни господари свете преве коморанске да послужи светој цркви и христијаном, и децу да поучава, и на то му обречено готови новаца, 40 Фор. и 1 пар чизама и ! клофтер дрва; и ако би се који преставио од старији да му св плати 50 нов. от опела и звоњења, и от

') Гаврило Витковић: Прошлост, установа и споменици угарскиг краљева Шајкаша од 1000 до 1872, стр. 281—982.