Srpska književnost u XVIII veku

110 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

младенца 25 нов. а по прежде бившему обичају о благи дни, о рождеству и воскресенију, да послужи св. цркви и христијаном, на што буде за потребу.“ 1776 погођен је нови учитељ у Коморану, и поред осталих дужности имао је звонити у „церкву и на мертваца,“ ')

Какви су били ти први учитељи, такав је био и начин учења. Велика невоља је била што није било штампаних букварова и других школских књига, јер српске штампарије није било, а државна власт забрањивала је уношење књига из Русије. Учило се читати из црквених књига. Дете је морало да научи на памет целу књигу, сасвим механички. За учење писања било је два метода. Или се писало по неколико реди на танким крушковим дашчицама, или на танком слоју воска па таблици, „восколестној«, који се после дао брисати, За тако примитиван начин учења требало је много времена. Јован Рајић, који је тако научио читати вели: „Коме је бог и природа дала добро паметствовање, тај је из оних дашчица наивуст научио задатак, и задржао их у памети, и толико је знао колико је у памети затврдио.““) Само за учење унаустнице“, свих педесет слова старе азбуке, читање на слогове и везивање слогова у речи, требало је по три године. Доситеј Обрадовић, са својом изузетном даровитошћу, савладао је то за две године: уи тако за две године знао сам на памет не само катихизис но и различне друге рукописне вештине с толкованијем.“ И када једном и науче,

1) Гаврило Витковић: Прошлост, установа ц споменици угарских краљевиг Шајкаша од 1000 до 1872, стр. 270.

2) Историја катисизиса православни Србаља у цесарским државама, стр. 20.