Srpska književnost u XVIII veku

119 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Такве су српске школе биле све до пред крај ХМШ века, до доба школских рефорама под Маријом Терезијом и Јосифом П, када су место старих »даскала“ и умештра«“ дошли умагистри“, способнији и спремнији, који су почели учити децу више световним а мање верским стварима, по једном утврђеном и сувременом плану, и, што је главно, по штампаним школским књигама.

И Прве школске књиге које су се употребљавале међу Србима биле су руске. Још из почетка ХУП века, 1609 године, има записа да су у наше крајеве почеле долазити књиге из „московске земље“. Рукописни_ буквар Кипријана Рачанина из (174 МАНШ свакако је израђен по угледу на руске букваре. (1722. јгодине, на молбу митрополита Мојсеја, Петровића, руски Синод донео је одлуку да се међу Србе као учитељ пошље синодални преводилац Максим Суворов са 100 буквара и. 100 граматика. МЕ Буквар који је Суворов донео међу Србе био је ПРЕ ученце огронома, који је, 1720 године, копович. Орбина је донето 400; комада, ивдања од 4793) године, које се није ништа разликовало од првога, издања, из 17 91 године. Петар Велики јако је ценио ту књигу, у којој није била само сува теологија но и практични савети за живот, у духу идеја које је он изводио, и наређивао је да се тај буквар чита у црквама у место Соборника и дела Јефрема Сирина.

400 буквара донетих из Русије нису били довољни за дуго време. Како су аустријске власти забраниле увоз књига из Русије, то је митрополит