Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 113

био принуђен да даде прештампати руски буквар негде у границама аустријске монархије. У то доба биле су у Аустрији две штампарије које су штампале ћирилицом: унијатска у Трнови, у Угарској, и православна у Римнику, у Малој Влашкој. И у Римнику изишло је 1726 године „второе напечатенное«“ издање Прокоповичева буквара, под пуним насловом ; ПЏервов ученле отрокомљ в' нем; же буква и слоги, таже кратког толкованле законнаго деслтословћа молитви Господна, символа вђрт и девлти блаженствљ. Како је овај буквар био намењен свима православним који су стајали под црквеном влашћу карловачкога митрополита, то је штампан и на руско-словенском за Србе, и на румунском за Румуне. Ново, треће издање изишло је (727) опет у Римнику, али само на руско-словенском. Четврто издање дао је приредити митрополит Вићентије Јовановић, 1734 године, такође у Римнику. И то није било просто прештампавање римничкога издања од 1727, но прештампавање једнога од новијих руских издања, која су изишла, између 1726 и 1734 године. Тај Прокоповичев буквар био је врло значајан у историји српске писмености. То је била прва штампана школска књига у српским школама, њиме је у главноме унет руско-словенски правопис и изговор код Срба, према њему су удешавани познији српски буквари, не само буквар Захарије Орфелина но и Оглед српског бунвара од Вука Караџића из 1897 године.

У добу од 1734 до 1764 служило се у српским школама руским букваровима. Нарочито се помиње један мањи московски и један већи кијевски буквар. Први буквар који је Орбин написао нобио

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 8