Srpska književnost u XVIII veku

114 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

је пун наслов: Џервогв учене хоташтмљ учитса. книгљ писменх Славенскими, назмвавмое Букваро. С» многимљ полезнљуми и потребними Наставленлами, по которими возможно в5 краткомљ времени отрока, не токмо церковнма но и Гражданскља Словенскаго азђка писанле совершенно читати обучити; и нљ понатџио разнимљ ветцеп правести. Нинђ первђе ради употребленља __сербскаго тоношества изданљ. Буквар је изишао 1767 ју Млецима, у штампарији Димитрија Теодосијева, а писац му је био најплоднији српски писац онога. времена, Захарија Орфелин. Та је књига значајна не само као први буквар = који је Србин _ написао, но и стога што је то једна од првих српских књига у којој су употребљена грађанска, слова. Пишући свој буквар, Орфелин је пред собом имао не само руске, но и немачке и латинске букварове, и у своме раду следовао „самим искусњејшим народом, имјејуштим попеченије из утјехје в науком својего јуношества.“ Он себи ставља за, задатак да српску децу научи правилном, то јест руском изговору. Грађанској азбуци, вели он, учи зато да би младићи „способни бити могли к чтенију вејаких политических [световних] книг...“ И то је први буквар по коме се учило у српским школама, у којем је сем молитава и црквенога моралисања било и угражданских вешчеј“, података о временима, о историји, о основима географије, и тако даље.

Затим, има неколико буквара од непознатих писаца. 1770 године изишао је у Млецима Букварљ с литерама греко-словенскими, 6% ползу и употребленле одђтамљ (греческимљ%) учашмљ са славенскимљ буквамљ, а, 1774 у Бечу, Началное ученте человђкомљ хотлашимљ оучитса славенскому чтенто.