Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШ! ВЕКУ 115

1780. тодине Јован Рајић саставио је један буквар _од кога, се сачувао бакрорез. 1789 године изишао _је Бунварљ ради сербскаго тоношмчества 6% хунгарскомљ кралевстђ и привосокупленних вму прбђделех5. Нова издања тога буквара, који је остао као школска књига у школама угарских Срба дуго, ау Србији све до 1844, изишла су: 1792, 1793, 1798, 1804, 1819, 1822, 1844 године.

Граматика од које јеле године Максим Суваров донео 100 комада, међу Србе била је од Мелетија. СОмотрицког. Прво издање изишло је 1619,)а издање које је Суваров донео била је од 1791, са извесним изменама и предговором Теодора Поликарпова. Неких тридесет година та граматика, је била главан извор првим граматичким знањима старих српских учитеља, и у половини ХУШ века била је постала права реткост. 1755, ) дао је прештампати у Римнику митрополит Павле Ненадовић, под насловом: Славенскал, грамматина... 65 ползу и употребленле отроковг сербскихг же лалоидихљ основателнаго наученљла славенскаго дталента. То је од речи до речи прештампано са рускога издања од 1721, са том разликом што је свуда росетскат замењено са, сербскла.

__Као нека врста граматике могу се узети: Руководство нљ славенскому правочтенћо и правописанмо за употребленће нацлоналнихв слав.-серб. училалшф (Беч, 1799 и 1797), Стефана Вујановског Руководство кљ правоглаголанћо и тправописанто (Беч, 1793), Аврама Мравовића Руководство кљ славенсному пшравочтенџо и правописанио (Будим, 1797), и такође од Мразовића, Руководство кљ славђнетвђи граматицћ во употребленле слав.-серб. народних5 училилир, које је, у издању „обшества, новосадскјл“,

аож