Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 124

опасне по православну веру, које се народ чвршће но икада држао у тим временима великих верских гоњења. Поред свих тих штампарија на равним странама, Срби су осећали велику потребу једне своје штампарије, која би била у њиховој средини.

Преселивши се у Угарску, чим су започели своју црквену и школску организацију, Срби су одмах почели тражити једну штампарију. И у колико су језуити били ревноснији у штампању и ширењу књига ћирилицом писаних али католичким духом задахнутих, у толико су српски митрополити и црквени сабори енергичније тражили право да У својој, средини_ подивну српску ПРИНОСА жио је, помоћу осталога да се не. чине. · ометње оснивању српске штампарије.“ 16 јула (706 године патријарх. Арсеније Ш Црнојевић. обратио се у Беч са молбом да му се, поред осталога допусти и оснивање српске_ штампарије. У својој тајној информацији Јосифу 1, кардинал Колонић је поводом те молбе ставио: ;У случајевима где не би било никакове штете по римску цреву ради такове дозволе може им се допустити. Али ипак мораће се поставити извесни цензори, који ће сва дела, која они буду хтели штампати прво прегледати и одобрити«“.") Будимски Орби предложили су Сабору од 1708 у Крушедолу, да се затражи једна, српска штампарија, утипографија, школе и остала црквена наљеженија между собом да бихом сло-

7) Митрополијска Архива у Сремским Карловцила, 1690, бр. 26. Навод Др. Тихомира Остојића, Летопис Матице Српске, 1908, књ. 250, страна, 76.

2) Радослав М. Грујић: Како се поступало са српским молбама, на двору ћесара австријског последње године живота патријарта Ајрсенија 111 Чарнојевића, стр. 28.