Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 128)

Савет је нашао да је једна српска штампарија, „непотребна и сувишна«“ (оћппб а ипа прег ив5!е), када већ постоји једна ћириловска штампарија у монархији, језуитска, штампарија. у Трнови. И не само то, него је понова забрањено митрополиту да набавља књиге из Русије, а наређено му је да, књиге мора узимати из трнавске штампарије. Митрополит Мојсеј Петровић није успео, али то није обесхрабрило Србе. Сабор од 1735 понавља ту исту молбу. Митрополит Вићентије Јовановић, заједно са епископима и народним првацима, обраћа се новгородском епископу да помогне српске молбе код руске царице Ане, и међу осталим народним и верским потребама истиче и штампарију. 1744 и 1749, сабори понова шаљу. молбе у Беч, али без икаква успеха. 1750 године, митрополит Павле Ненадовић намерава да оснује штампарију ба привено. и школске потребе у манастиру Раковцу. 4751 године добива начелну дозволу, али не за Раковад_ но за Осек. Митрополит "том одлуком није био задовољан, и понова је ватражио да штампарију може дићи или у Карловцима или у Раковцу. Најзад му се допусти да штампарија може бити у Карловцима, али с тим да дела која се штампају сам прво прегледа и одобри и онда да их шаље на дефинитивну цензуру Илирској Дворској Депутацији У _Бечун Али таква одлука није се свидела католичким бискупима јегарском, мункачком и великоварадском, и они предузму заједничке кораке против Ненадовићеве привилегије. Септембра 1758 донесе се накнадна одлука да се српска штампарија у Карловцима има обавевати и на_ издавање унијатских књига. Митрополит Пенадовић на то није. могао. пристати, и цела ствар се