Srpska književnost u XVIII veku

194 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

разбије. У то време, 1756, са своје стране, на другој крајњој тачци српскога народа, црногорски владика Василије Петровић тражио је безуспешно од руске царице Јелисавете „печатљ књижноју« и томе веште „умасторе«.)

За све то време толиких и безуспешних покушаја, Срби су остали без своје штампарије. Неколико школских књига се штампало у Римнику, а црквене књиге се махом кријумчариле из Русије. Од 1740 до 1748, Христифор Жефаровић штампао је књиге резаним бакарним плочицама, које је сам „радио. 1758 године, један Грк из Јањине у Епиру, по имену Димитрије Теодосијев, пословођа у једној грчкој штампарији у Млетцима, добије дозволу од мле_тачке Републике да у Млетцима оснује штампарију за штампање књига за православне Србе. Набавивши слова уз Москве, он оснује „нову типограФију греко-православну,“ у којој је од 4761 до 1810 штампано 78 српске књиге, међу осталима Захарије Орфелина Плач Сербги (1763), Јована Рајића, Слово о грђшномљ человђку |1765%), Павла Јулинца Крат ткое введензе вз аеторпо славенносербскаго народа (1765), Славенно-Сербскли Магазинљ (1768), ЖЖилча и. славнљи дђла Государа Импер. Петра Великаго (1779). Али ова штампарија, кренута у чисто спекулативној намери, у главноме се ограничила на прештампавање руских црквених књига, и многа њена издања носе на насловном листу примедбу да су штампана »на подобје вљ градђ Москвћ печатанаго“, или „из московскаго на сла-

") Јован Томић: О историји Црне Горе црногорског митрополита Василија Петровића. Годишњица Николе Чупића, 1904, књ, ХХП, стр. 86.

>) Каталог књига штампаних у овој штампарији издао је Павле

Соларић, 1810 године, под насловом: Поминакљ книжескти о славено-сербском вљ» Млеткалљ печатанто.