Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 125

венно-сербски азвкљ преведеннов“. Често, да би ењига што боље пролазила, није навођено на насловном листу да је штампана у Млетцима, но је стајало да је штампана у Москви.

И ако је млетачка штампарија била у православним рукама, ипак Срби са њиме нису били задовољни, и нису престајали упорно тражити своју штампарију. Јуна 1766 године буде одбивена, у Бечу једна нова српска молба. Али у Бечу се почело увиђати да се Србима једном мора попустити у једној тако оправданој тражњи, да је то најбољи начин да се стане на пут кријумчарењу књига из Русије, да се прекину сталне везе Срба, са Русијом, и спречи изношење знатне суме новаца из монархије за куповину штампаних књига на страни. Најзад, школска реформа која се тада спремала није се могла замислити без штампарије где би се штампали уџбеници. Према одлуци Дворске Коморе, гроф Шенборн обрати се университетском књижару у Бечу Јосифу Фон Курцбеку, да, по споразуму са католичким бискупом у Мункачу, учини припреме за оснивање једне српске штампарије. Курцбек одмах ступи у преговоре са. бискупом, и марта 1769)године поднесе готов предлог и предрачун грофу Шенборну. Јула 1769, царски комесар гроф Хадик, саопшти Српском Сабору у Карловцима да има могућности да се оснује српска штампарија.

Дворска Комора улазила је у преговоре и са другим штампарима, претресала политичку и верску страну новога предузећа, али ипак ствар остане на Курцбеку. 8 депембра 1769 године изишла је одлука, да се у Бечу, под надзором Дворске Илирске Депутације, оснује штампарија за штампање