Srpska književnost u XVIII veku

196 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

бњига на грчком, илирском (тепе Шугјсае), српском (вегб!сае), румунском и јерменском језику, и да се привилегија за ту штампарију издаје за двадесет година Јозефу Лоренцу Фон Курцбеку, са тим да, се забрани. сасвим унос књига. из Русије.') Све _православне књиге имају се штампати код Курцбека, И на свакој од њих има да стоји да је штампана са митрополитовим одобрењем. Само већа дела. која, Курцбек не би могао штампати могу се уносити са стране, али то тек по нарочитој дозволи, и пошто се Курцбеку плати нарочита такса. Та одлука буде потврђена и угарским декретом од 8 Фебруара 1770 године, са додатком да митрополит има да постави нарочитог цензора, којега ће држава плаћати. То ценворско место било је из почетка, нуђено Захарији Орфелину и Јовану Рајићу, а око 1785 био је ценвор унијат Атанасије Димитријевић Секереш. Е

Одмах пошто је добио привилегију, Курцбек је почео рад. Идући му на руку, Дворска Комора у мају !770 године предузме кораке да државне власти објаве народу оснивање српске штампарије и забрану увоза књига са стране, нарочито из Москве, Кијева, Млетака и Влашке. У скоро стиже и наредба да ће бе, у корист државне касе, конФисковати све књиге на страни штампане, које се нађу у области аустријске монархије. Учитељи смеју предавати само по књигама штампаним код Курцбека. Али и ако су књиге конфисковане, и ако су московски трговци са књигама на граници хапшени, ипак кријумчарење књига није престало, и 1775 морала се издати пооштрена наредба. Да би

ђ) Шривилегије царице Марије Терезије Јосифу Курцсеку. штампару. Српски Сион, 1906, стр, 484—486.