Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 197

се олакшао посао Курцбеку, сва хартија и књиге које су му долавиле буду ослобођене поштарине.

Под тако повољним условима Курцбек је отпочео штампање српских књига. Тренутак је нарочито стога био повољан што су се у то време реформовале старе и оснивале нови српске школе, ва. које је требао велики број уџбеника. Све оне доста, многобројне школске књиге српске штампане су у Курцбековој штампарији. Од важнијих српских књига онога времена ту су штампане: Јулинчев превод Велизар Г. Мармонтела. (1776 и 1777), Вбчнош календар Захарије Орфелина (1783) Алексија Везилића Кратког написанле о спокоинои жизнљо (1788), Јована Рајића Бој змал са орлови (1789) п Јована Мушкатировића О праздницљ (1786) и Притче (1787).

Али Срби нису били задовољни Курцбековом штампаријом. Страх од Уније био је велики, и са крајњим неповерењем гледало се на књиге штампане у туђинским штампаријама, готово на све што је штампано. Јован Рајић прича како му је митрополит Павле Ненадовић одговорио, бојећи се ума какове јереси“, кад му је понудио да напише

један школски катихизис: „Не требам твога катихизиса. Доста је учити децу тропаром и кондаком, јер у томе се састоје вера и закон“.') Митро-

полит Јован Ђорђевић хтео је да постави за цензора при Курцбековој штампарији Јована, Рајића, који је знањем језика, и стручном спремом, и као духовно лице био намењен за то место. Али Рајић, плашећи се да се не би „што противно цркви и догматом нашим у печатане књиге увукло“,

1) Историја катиљизма травославниг Србаља у цесарским државама, стр. 81.