Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУМ ВЕКУ 1 а

состојање подвергнути морали То сваки увидјети може лако, који само на толико многочислени и храбри Народ Славено-СОербски и валахијски посмотри.“ „Прелаз штампарије у српске руке радосно је у народу поздрављен. Доситеј Обрадовић, 1798 године, у предговору Собранил разних наравоучителиљихљ вешцеп, са. задовољством бележи да се „наша, национална типографија под управљенијем доброжелателнаго и преизрјаднога националиста наоди, који заисто нити трошка штеди, ни труда жали да је у цветуће состојаније и совершенство доведе.“ И Обрадовић се нада да ће „ово обшченужно и вевобшчеполезно дјело, под његовим очима и руководством благополучно напредовати и давно желајеми успјех имати.“ Новаковић је одговорио надама које су у њега полагане, и као штампар и издавач он се, бар првих година свога рада, добро показао. У његовој штампарији, а често и у његовом издању, изишле су многе важније књиге српске онога времена. Поред школских књига које је штампао, изишле су из његове штампарије Доситеја Обрадовића Собранле разнљхљ наравоучителнлихљ вешет (1793), све четири књиге историје Јована. Рајића (1794—1795), прештампан је Рељковићев Сатир (1798) и штампано Јована Мушкатировића Разсужеденле о постахљ восточнља церкве (1794). Новаковић је две године 1793, на своју материјалну штету, издавао Славенно-Сербскљлл Вбдомости. ____Али, цело предузеће није_ добро ишло, и већ 1794 тодине Новаковић се, у огласу свога листа, обраћао на »ревностне и прељубевне саотечественике наше“, и позивао да се удруже са њиме