Srpska književnost u XVIII veku

148 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

равнога образовања и разних духовних потреба, у исто време са образованијим и школованим људима који су знали стране језике и читали боље листове, и са неуким поповима и полуписменим мајсторима, људима који су читали псалтире, катавасије и календаре. И ако се у последњој десетини ХУШ века осетио велики напредак међу Србима, ипак још није било довољно публике за један политички лист. Најзад, лист за Србе одиста није много био занимљив, јер цензура није допустила да се пише о стварима које су се Срба непосредно тицале и онако како су Срби стварно мислили, јер је Новаковић у својој привилегији имао обавезу да не сме штампати у својој штампарији ништа што би критиковало постојеће законе и што би могло изазвати тужбу ма са које стране.

Славенно-Сербскља ВЂдомости имале су својих претплатника, нарочито у варошима, у Пешти, Будиму, Сент-Андреји, Новоме Саду, Осеку, затиму Трсту, Млетцима, нешто у Црној Гори, Румунији, Русији, па и по подунавским варошима Бугарске. Али одзив је био стално слаб, а број претплатника недовољан и за покривање трошкова. У септембру месецу 1793 није било више од 130 правих, сигурних претплатника, оних који плаћају, иу том броју било је родољуба који су били претплаћени на неколико примерака. Новаковић је морао у честим »објавленијима“ да преклиње за уредно плаћање претплате и повећање броја претплатника. Узалуд је он молио и обећавао да ће претплатну цену смањити од !2 на 10 Форината годишње, само ако се бар нешто увећа број претплатника. Па крају 1793 године, број претплатника »не само да се није увећале число, но ни полак од старих