Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 1554

„Богом даному, Богом вјенчаному и Богом хранимому Государју нашему Царју и Великому књазу Петру Александровичу.“ Честитајући цару победу над Шведима, он га преклиње, као јединога после Бога од којега Срби очекују помоћ и утеху, да скрене свој поглед на несрећни српски народ, да испуни оно што је митрополит тражио у своме писму из 17148 и оно што му буде казао митрополитов изасланик, логотет Владисав Малаеску. „Бог посилајет нас в личност Вашего Царскаго Величества, как намјестника, својего на земље, что би освободит ети душа от неученија; не просим тјелесној но душевној помошчи... помошчи дља просвјешченија, ученија и воодуженија душ наших дља противленија врагом нашим.“ Срби су остављени сами својој злој судби у једној иноверној земљи, а њихова, православна вера налази се у озбиљној опасности. Српска села немају свештенике, а Срби се често за своје црквене потребе обраћају католичким свештеницима. »Буд вторим Апостолом Христовим дља нас, просвјети и нас, как и своих људеј, чтоб враги наши не сказали: гдје их Бог.“ Поред те молбе, логотет Малаеску донео је и нарочито митрополитово писмо за канцелара грофа Головкина. Овога пута молба је имала успеха. И ако западњак, сузбијајући свемоћ православне цркве у својој земљи, Петар Велики, из чисто политичких разлога, био је заштитник православља ван Русије. 1722 године одлучи он да Синод пошље Србима, два учитеља и потребан број књига и утвари. Са књигама, је било лако, и послато је више но што је и сам митрополит тражио: комплет за 12 цркава, доста распарених разних књига, одежда и утвари