Srpska književnost u XVIII veku

152 ЈОВАН СКЕРЛИЋ ;

у вредности неколико хиљада рубаља, све то из ризница московских цркава, Синода, и бившега. смоленског митрополита Варлаама. Али са учитељима је ишло врло тешко, јер је било мучно наћи лица. која би се одважила на тако далек пут у једну сасвим непознату земљу. Синод се прво обрати на, кијевскога митрополита Варлаама Ванатовача да. он нађе погодна лица међу студентима подручних му духовних школа, која би били у стању предавати усве науке од граматике до теологије и Филовофије“, и који би били увични учитељском позиву“. У Кијеву се није нико хтео да одлучи на тако далек пут, и још у зимње доба, и Синод одлучи да пошље два руска студента који су се били вратили са наука из Париза, Тараса Постникова и Ивана Каргопољског, али и та комбинација није се дала извести. Тако се то тражење учитеља отегло све до 1794 године. Синод, најзад, одлучује да међу Србе пошље свога преводиоца („синодалђнаго переводчика«“) Максима Терентјевича Суворова, који је Малаеску изгледао »угоден по обичају сербскаго народа“. Сем тога за школске потребе Срба Синод, из александро-невске штампарије, поклања: 10 комада тројезичнога речника од Поликарпова, 70 комада граматике Мелетија Смотрицког и 400 комада буквара Теофана Прокоповича, све у вредности од 150 рубаља.

Максим Суворов, коме је пала у део та тешка, дужност, и који ће играти знатну улогу у просветном животу Срба, био је син једнога малога племића из козловског ујезда.. Учио се у Москви у „славјано-латинској школи“, 1716 дошао је до разреда »поетике«, 1720 године био јеу Прагу као сарадник прашкога језуита Јана Либертина у