Srpska književnost u XVIII veku

о ~

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 1

бини и потпуно дигле руке од његове школе, он се једном представком од 1731 године обраћа Сабору и ставља му питање: да ли је митрополит Мојсеј тражио учитеља из Русије на своју руку и за. свој рачун, или по знању и одобрењу епископата и народа; да ли је његов учитељски рад био од користи или штете; и хоће ли се одржати обавеза према њему. Сабор му је одговорио, марта 1731, да народни представници нису ништа знали о митрополитовој молби од 1721 годинеи о начину како је послан руски учитељ, али сада, пошто то знају, они накнадно примају митрополитову молбу као општенародну, благодаре руском владару на свему што је за Србе учинио, признају да је рад Суворова био користан, и моле га да и даље остане у српској средини.

Али, Суворов није могао дуже остати. Сабор се не одазива његовој молби да се школа премести из Карловаца у друго које здравије место. Његови ђаци, који су од њега довољно научили и сами постали магистри, потискују га. Нови митрополит га не подупире, јер се боји да муу Бечу не пребаце што поред себе држи »рускога агента,“ Брата му Петра, који је био учитељ у Араду, отпуштају, и он сам увиђа да је његово даље бављење међу Србима „конечно не нужно им не потребно.“ Поврх свега умире му двоје деце, и он са својом „бедном фамилијом“ креће сеу Беч, примивши пред сам полавак своју трогодишњу плату из Русије. У Бечу је остао 1732 године, и још до 1785 виђа се у Будиму и Сегедину. Митрополит Вићентије Јовановић није марио за њ и прогонио га је. 1731 тужио га је новгородском архиепископу да је непостојан и небрежљив, да за пет