Srpska književnost u XVIII veku

158 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

година рада, од 1726 до 1731, п ако је имао зреле људе за ђаке, није имао никаква успеха, да уцењује митрополита и Сабор, како ће показати аустријским властима копије писама којима је доведен из Русије, и тако даље. Уверивши се најзад, да му је положај међу Србима сасвим немогућ, пошто је изгубио и жену и сина, он се 173 после дванаестогодишњега бављења међу Србима, врати у Русију, и у Москви постане управник синодске штампарије. Траг о њему иде до 1740 године.

Митрополит Вићентије Јовановић, и ако је лично прогонио Максима Суворова, ипак је био | мишљења. да руске учитеље треба довести Србима. Када је у Бечу потврђен за митрополита, наређено му је било да прекине сваке везе које је са. руским архијерејима и руским послаником у Бечу имао његов претходник. Вићентије Јовановић је обећао, али није учинио. Одмах у почетку свога митрополитовања, још 1731, ступио је он у преписку са новгородским архиепископом и молио га да се заузме код царице Ане да се Србима на место Максима Суворова пошаље други учитељ. 1788 године, преко кијевског архијепископа Рафајла Заборовеског, а од стране српског народа и свештенства, тражио је ону кијевској академији магистре који би хтели српску младеж учити проповедању и латинском и словенском језику, а за време распуста и аритметици. За тај посао обећавао је он богословима по 200 Форината или 100 рубаља годишње, а филозофима по 180 Форината или 90 рубаља; ако би ко хтео да се закалуђери или да буде мирски свештеник, митрополит ће му то бес-