Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 163

ењиге. Нарочито, Синод није заборављао рђав исход мисија Максима Суворова и Емануила Козачинскога и његових другова. Из свих тих разлога, Синод је прешао преко тражења српскога, митрополита »бевђ веснкаго по нему дђиства и исполненја«“.')

Али и не званичним путем Руси су долазили тао учитељи у српске крајеве. Почетком ХУШ века помиње се у Карловцима учитељ „Мошковит Василије“) а у првој половини ХУШ века у Шиду магистар „Јоан Рус,“ а у Суботици „Тимотије Рус.<") 1729 године брат Максима Суворова, Петар, основао је руско-словенску основну школу у Араду, која, је радила, до 1781. У Мајданпеку 1785 био је „един мешчер Русин, котори имат и деце учеников своих за дваест«““) За време Арсенија ТУ Шакабенте био је међу Србима и знатну улогу играо неки Симеон Христијан, пореклом од једне богате племићске породице руске, који се учио у Штокхолму, монах реда Св. Василија, који је у исти мах и уживао поверење Марије Теревије и одржавао везе са Русијом, који је код Срба био врло популаран, био председник бачке конзисторије и народни кандидат за будимског

5 Е. Е. Голубинскато: Очеркљ исторги тривославнећ церквец, Москва, 1871, стр. 619. Наведено у Н. Петровљ: Воспитантики Кљевскоћ Академи пзљ Сербовљ сљ начала, сиподалљпаго перљода и до царствовата Икатеринм ТТ (1771—1762 2) ИзвЂђстал отдђленља русскаго лаика и словесности Императорскоц Академћи Наукљ. СПБ., 1904, Т. ТХ, књ. ТУ стр. 6-=72

73) Извештај Максима Радковића, егзарта, из 1788. Гласник Српског Ученог Друштва, књ. 76, стр. 242, 260.

85) Димитрије Руварац: Опис фрушкогорскиг манастира, стр. 205, 420.

%) Д. Руварад: Митрополија, београдска око 1785 године. По ар-

хивским списима. Споменик Српске Краљевске Академије ХОТ, 1905, стр. 116—117. ;