Srpska književnost u XVIII veku

164 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

владику. Као учен човек и добар „проповедник слова божија“ имао је велика гласа међу православним Србима, и 1745 Будимци су њега тражили од руског посланика у Бечу Ламанског, да ради на просвећивању »бједнија и помраченија нацији нашеја“.") 1747 године, сентандрејски танач и биров јављају будимском владици да су у Сент-Андреју приспела три руска учитеља „латинским, немецким и словенским језиком искусни“, и да су они задржали једнога уза школе мештра«“, „науке ради детишт наших“, а другога хоће да узму Пештанци.“! Из протокола комисије која је 1753 обилазила Фрушкогорске манастире види се да је тада у Фрушкој Гори било неколико калуђера Руса. За време Доситеја, 1758, дошао је у Хопово црквени живописац Малорус Василије Романовић.) 1769 године био је у српској школи у Коморану „руски магистер“ Павле Кисилевски. Поред тих људи, чија, су имена случајно сачувана, свакако је био још знатан број руских калуђера и учитеља руских, који су долазили и остајали у српским крајевима и ту ширили руску писменост и културу. СОкромнију улогу играли су руски трговци са књигама, који су, поред свих сметња и забрана, долазили у српске крајеве и по вапарима продавали московске црквене књиге.

Но нису Руси само долазили у српске крајеве. Још више Срби су одлазили у Русију, у све школе и на све послове. Кијевска Духовна Ака-

1) Гаврило Витковић: Споменици из будимски и пештанскиг арљива, 36. ПЦ, стр. 847.

2) Гаврило Витковић: Споменици из будимскпо и пештанскиг ар сива од год. 1749—1780, 86. У, стр. 81—82.

8) Тихомир Остојић: Доситеј Обрадовић у Хопову, стр. 281.