Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПЛ ВЕКУ 165

демија била је у ХУШ веку најчувенија православна велика школа, у коју су притицали ђаци из свију православних земаља, и то у толикој мери, да је »заграничних“ ђака била трећина, а каткада и половина од пелокупнога броја. Још од 1726 гогодине митрополит Мојсеј Петровић почео је слати Србе у ту Академију. 1736, митрополит Вићентије Јовановић молио је новгородског архиепископа да се заузме да се Срби примају у војне школе, а нарочито у „училишчнија монастири«“. Шта, су руске црквене школе биле за српске свештенике и калуђере који су хтели учити, лепо прича Доситеј Обрадовић: »„Почнем замишљавати и сачињавати моје пилане. Где би се могао један дијакон учити разве у Кијеву или у Москви. У ово време непрестано би се код нас говорило о славној Великога Петра кћери, императорици Јелисавети. Ја, непрестано у уму и срцу имајући Кијев, Москву и Русију, владатељницу ти страна непрестано чујући да се помиње, иобраз њезин на много места, ивображен видећи, натурално морао сам кадгод-о том и сањати«.') На Кијевској Академији било је и Срба, у добу од 1791 до 1762 њих 98 на броју.) Од Срба из ХУШ века чија су имена остала, школовали су се на кијевској академији: Јован Рајић, ва кога један његов биограф вели да је у Кијеву крила добио да к Олимпу летит може, за отјати

1) Живот и прикљученија. Издање Српске Књижевне Задруге, 1898, стр. 101.

2) Н. Петровљ: Воститанники Клевскоп Академи изљ Оврбовљ сљ намала винодаљнога пертода и до царствоваша Екатерини 11 (17811762). Извђетл отдђлета русскаго лаика п словесности Имавраторскоћ Академи Наукљ, 1904. Т. ТХ, књ. ТУ. Извод из тога чланка, Срби питомци кијевске академије у времену од 1721—1762 год., Богословски Гласник, 1905, књ, УЈД.