Srpska književnost u XVIII veku

166 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

мраку сербско племе“, (ма да његово име није сачувано у школским протоколима), будимски владика Дионисије Новаковић, Јосиф Витковић, народни мученик у Јегри, далматинац Евстатије Скерлетов, који је 1749 године постао наставник исте Академије, и митрополит Мојсеј Путник, један од важнијих српских архијереја у ХУП веку.

Од тих Срба који долазе у Русију многи и остају раде и долазе до важних места. Сава Владисављевић »Рагузински“ превео је 1714 на руски дело свога земљака Мавра Орбинија ПЛ тедпо дедћ Зјатл. Петар Смејић, за кога се држи да је писац Житта чудотворца Теодора архиепископа ростовског, умро је 1744 као бјелогородски архиепископ.) Макарије Петровић, родом из Темишвара, постаје 1764 године ректор тверске семинарије, а !783 изилази у Петрограду, на латинском и руском, његов систем ФиловоФије и теологије.) Софроније Младеновић, родом из Србије, био је плодан црквени писац, и његов превод беседа Јована Златоустог изишао је у Москви 1779 године.

Сем тога било је доста Срба у војној служби руској. Још у почетку ХУШ века има руских официри из српских породица Владисављевића, Милорадовића и Лукачевића, а доцније Витковића, Стојана и Текелија, од којих су неки добили племство и одликовали се у ратовима које је Русија водила на свима границама својим. Ти Срби су одржавали везе са својом домовином, слали књиге и новчане. прилоге црквама и манастирима, помагали оне који

1) Описанге 432-изљ рукописец принадлежалцилљ С-Петербургскоћ дужовноп Академи. ОШБ, 1898, стр. 280—9281.

2) Галерга славним у Руси Серба. Сербске Лбтописи за год. 1829. књ. 19, стр. 85—9.