Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 167

су у Русију долазили. Доситеј Обрадовић када је [760 намеравао да иде у Русију рачунао је на оно умножество Сербаља официра“ у Русији и на њихову помоћ. Сава Текелија и Герасим Зелић причају у својим аутобиографијама како су још увек. српски осећали сви ти Срби у руској војној служби. Кад је генерал Зорић 1788 оснивао војну школу у Шелову, он је за наставнике позвао своје земљаке Доситеја Обрадовића и Емануила Јанковића.

Сем тога Срба има и у цивилним службама. Павле Јулинад је у дипломатској служби и умире као руски консул у Напуљу, Теодор Јанковић Миријевски постаје главни инспектор руских школа, Глигорије Трлајић и Атанасије Стојковић професори су университета у Харкову.

Сви ти људи одржавали су везе са својом домовином, и непосредно и посредно утицали на, духовни развитак у њој. Нарочито у првој половини ХУШ века руски утицај преоблађује у духовном животу српском, и црква и школа српска стоје под руским утицајем, српска књижевност напушта, свој народни и прихвата руско-словенски језик, и све до Доситеја Обрадовића ослања се на руску књижевност. Тек у последњим двема десетинама ХУШ века Доситеј Обрадовић ослобађа српску књижевност и српски духовни живот од искључивога рускога утицаја, везујући их за Европу и западну културу.

Литература:

Н. Петровљ: Историческић вагллдђ на взабмиљма отношенљла между сербами и русскими 6% образовати им литератур. Клевљ, 1876.

Нилљ Поповђ: Кљ вопросу о реформћ Вука Караджимча. „Кјрналљф Министерства Народнато Просвћиценља, април 1882 године.