Srpska književnost u XVIII veku

168 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

М. Н. Сперански: ДЂленље исторти русскоћ литературм на перлоди и влљанљле русском литературм на тогославлнскуго. Варшава, 1896.

Пл. А. Кулаковски: Начало русскош школм у Сербовљ 65 ХУШ вђкђ. Очеркљ изљ исторји русскаго вани на тогославанокја литературв, Санктпетербургљ, 1903.

П. Н. Заболотект: Очерки русскаго влљана 6% славлнскихђ литературахљ новаго времена. 1, Русскал струн вљ литературђ сербскаго возрожденји. Варшава, :908.

ГЛАВА Х.

Јозефинизакм. Јосиф 1 и његове реформе. — Срби према његовим реформама, — Култ Јосифа 11; јозефинисти и „националисти“ међу Србима. — Јозефинистичке идеје у српској књижевности. — Доситеј Обрадовић, Јован Мушкатировић и Емануило Јанковић,

Српска књижевност на крају ХУШ века претрпела је исти утицај и прошла кроз исту Фазу развића кроз коју су прошле књижевности свих аустријских народа тога времена. Рационалистичке идеје у цркви и држави, које је одлучно спроводио цар Јосиф П, називају се у аустријској политичкој и књижевној историји јозефинизмом. И као у свима другим вњи- | жевностима аустријских народа у последње две десетине ХУШ века, тако се и у српској књижевности, као иу српском друштву, налазе одјеци јозефинизма. Јосиф П био је најумнији и највећи владар којега је Аустрија имала, и од свију својих претходника, а и последника, он је највише учинио за духовни напредак и вишу културу своје, иначе тако заостале