Srpska književnost u XVIII veku

174 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

целокупне земље, а у Моравској '/,. ЈосиФ П неће да трпи то стање ствари, опасно и са интелектуалне и са економске тачке гледишта. Калуђери су за њега паразити на народном организму, који држави ништа не,дају, па чак ни децу, и чији је нерад и непроизводност у сваком погледу рђав пример за остали свет. :

Указом од 30 октобра 1780, цар отпочиње уки·" дање калућерских редова, као савршено бескорисних за друштво, а према томе неугодних и Богу. За осам година његове владе укинуто је 700 манастира, и растерано на 36.000 калуђера и калуђерица, Остали су поштеђени само они редови који су радили у болницама и у школама. Манастирска имања, се одузимају и преносе на просветне и добротворне установе. Школи се одузима црквени и даје световни карактер. Јосиф [ меша се и у саме унутрашње ствари цркве: од 1786 године наређује да се у литургији место латинскога мора употребљавати немачки језик; забрањује претерано и раскошно украшавање цркава, трговину са иконама и са светитељским моштима. Од 1783 уводи се грађански брак и развод брака.

да све време свога вековнога опстанка, Аустрија није учинила тако огроман духовни напредак као што је било за десет година кратке владе Јосифа П. На страну сваки говор о правим и интимним побудама Јосифа П за ту велику реформаторску делатност; на страну, исто тако, питање да ли је тај велики посао требало радити тако на пречац и брутално, и да ли је све то оставило великих и трајних резултата, — главно је да је цео тај покушај остварења толиких смелих рефорама и извођење толиких модерних идеја, вређање