Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШТ ВЕКУ 15

толиких традиција и штећење толиких интереса, из основа, потресло цело друштво у Аустрији, уздрмало духове и довело их у тако стање у коме никада дотле нису били. Та духовна грозница била је општа, она се највише осећала, код Немаца и Мађара, али се прилично пренела и на српско друштво. 5

Срби према реформама Јосифа П налазе сеу једном изузетном положају. Сав план тих рефорама био је изведен у централизиторском духу, код свију народа у аустријској монархији, па према томе и код православних Срба. У српским круговима, се онда веровало да цар има неке нарочите симпатије према Србима. Али данас је много вероватније да је Јосиф П чинио уступке Србима и Румунима више · из државних разлога, и из интереса своје политике, но из неких нарочитих голих симпатија. Немађарске народности у Угарској биле су му врло користан и поуздан ослонац противу Мађара, који су се више но ико бунили противу његове централизаторске и германизаторске политике, и код којих је противу себе имао подједнако огорчено племство и свештенство. Српски народ, писао је цар 1785, показао је верност царском дому, и упожртвовања која је у последњем рату на себе примио знатна су, а између ови, по сразмери узимајући, много су већа она, која су Срби дали него она од Мађара“) Изводећи економске и Фискалне реформе, Јосиф П је мање мислио да ради у корист српског сељаштва, | колико противу мађарског племства, и озакоњујући верску равноправност он је то мање чинио

7) Цара Јосифа 11-љ миђие о Сербима. Новња Сербскее Лбтописљ, 1840, књ. 58, стр. 118.