Srpska književnost u XVIII veku

176 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ва српско православље колико противу католичке цркве. Затим, Срби, који су у рату давали храбре и поуздане војнике, чинили добар део целокупне војске аустријске, у миру су били радни и производни трговачки и занатлијски ред, сачињавали солидан део грађанства. по угарским варошима, који је лепо и обилно плаћао »цару царево“. У упутствима које је цар Јосиф издао комесарима у Угарској пи Хрватској стоји да „Србе несједињенога закона које у овом округу, особито у Будиму, Јегри н Сент-Андреји и по другим пределима трговине ради живе, особито треба против угњетавања штитити, јер су они одиста од велике користи“. И не само "даје цар желео да се добро поступа са Србима који су већ били у Угарској, но је још желео да се што више храброг и предузимљивог „рацког народа“ из Турске преведе у Аустрију: „њихово умножавање, пише он, свакојако нам је по жељи, и ја мислим да би још више њих из турског краја лако овамо прелазили, кад би с њима добре увете начинили“. |

У ствари, из тих материјалних, а ни мало сентименталних разлога, цар се интересовао и заузимао за Орбе. У томе смислу, још раније, саставио је барон Бартенштајн свој кратки извештај о српском народу и о користи коју монархија има од њега. 1768 године, цар је долазио међу Србе, испитујући њихов живот и прилике.') Када је дошао на владу прве реформе које је он створио за целу земљу ишле су у корист и српског грађанства и српског сеоскога, сталежа и српске православне пркве, п Срби су

5) Цар» Јосифф у ман. Бездину 1768 Априла 10/21 вљ четвертакљ» по полудне у 3 сата. Седмица, 1854, бр. 4, стр. 29—81.