Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 47:

га одмах стали глељлати не само као заштитника но као ослободиоца, тако да га је Темишварски Сабор свечано назвао „Марком Аурелијом србским“, а један писац српски на крају ХУШ века певао:

Јосиф Цесар бје наш отац Добра нрава, чудниј творац.')

Више но можда ико у монархији, Срби су имали разлога да поздраве антикатоличку, црквену политику младога владара. Повнавајући либералне идеје цареве, карловачки Сабор од 1781 године молио га је да „слободно и публично упражненије греческаго неунитскаго закон свих наследних земљах ва законуобразно да се објавии призна“. Цар том чини. Још од краја 1780 године он стаје на пут насртљивом прозелитизму католичке цркве. 3! децембра. исте године укида религиозне комисије и мисионаре у њиној служби, којима је био задатак превођење „шизматика« и „јеретика“ у јединоспасавајућу католичку цркву. Срби, који су читавих сто година били верски кињени и гањани и који су непрестано били у страху од насилнога унијаћења, са појмљивим одушевљењем су поздравили царев Тогетатг- Рајетћ од 1781 године, којим им је дата. верска равноправност и могућност да, слободно врше обреде своје вере.

Не само да су Срби били одушевљени верском политиком царевом, не само да је маса српскога народа, сељаци, трговци и занатлије, имала материјалне користи од његове антифеодалне и привредне унутрашње политике, но им је исто тако годила и његова спољња, антитурска политика, којој

5 Н. Отаматовић: ловено-сербскоњу Роду и Обцеству от» народомопца посвлиенно. Будим, 1799, стр. 16. СРПСКА-ЕЊИЖЕВНОСТ у хуш ВЕКУ _ | 12

~