Srpska književnost u XVIII veku

178 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

је био смер хришћанско ослобођење Балкана. ЈосиФ П имао је намеру да власт Аустрије пренесе и на Балкан и монархији поврати оно што је била, изгубила Карловачким Миром од 1738 године. Он је завидљиво гледао како је Русија поступно узимала област за облашћу од ослабљене Турске, п како је постала и призната за заштитницу православља у Турској. 1781 године, Јосиф П и Катарина П сложили су се да изврше ослобођење Хришћана на Балкану и деобу турскога царства. „Сви су главни људи међу хришћанима у Турској знали коме је који крај Балканског Полуострва одређен и шта кога чека по плановима и по погодбама аустријско-руским. И сви су спремали да искрено помажу остварење планова царице Катарине и цара Јосифа, јер су у њима наилазили побољшање свог властитог националног положаја.') И одиста, 1788, ЈосиФ П и Катарина П објавили су рат Турској, »да освете човечанство против варвара“.

Србима, тако многобројним у аустриј ској војсци, све је то изгледало као неки крсташки рат за ослобођење од неверника њихове старе домовине и браће који су остали у турском ропству. Док су Мађари толико били противу рата да су решавали да неће дати ни зрна леба, ни гроша новца, ни једнога регрута, Срби су тај рат водили са пуним верским и националним одушевљењем. И то не само да су ратовали угарски Срби но су се дигли и Срби у Србији. Алекса Ненадовић прича како му јеу манастиру Фенеку 1788 године говорио цар Јоси«: „Мој драги кнеже, ја се од вас и од тога народа

1) Стојан Новаковић: Турско царство пред српски устанак. 1788—1804. Издање Српске Књижевне Задвуге. Београд, 1906, стр. 2.