Srpska književnost u XVIII veku
СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 179
уздам и надам да ћете ви помоћи мојој војсци, мога и вашега непријатеља прогнати. Али то што сте сада чинили и бунили се, да сте тек после, кад би моја војска прешла и вас с ваше Фамилије себи за леђима оставила. Ја сам спремио 300.000 војске, и хоћу и мислим да ваше отечество од Турчина очистим...') И одиста, Срби из Србије побунили су се, одигравајући неку врсту предигре своме устанку од 1804 године, и заједно са угарским Србима борили су се у том рату који је цео народ сматрао националним.
И у народу и у књижевности Јосиф П слављен је као ослободилац српскога народа. 1789 године, у Пени о избавлбнио Сербте, Доситеј Обрадовић тражи глас „високог Пиндара“ да прославља:
= Јосифа, второг, славног Владатеља, Великога римскога Цесара,
Сербије миле благога спаситеља, Који силу султанску обара.
Сербија је мила избављена ! Нек вопије и Дунав и Сава; Сва је жеља наша испуњена, Каква је то Цесарева слава!
И он чује радосне попевке јунака „по верхови високи планина“ и српских девојака, упо ливадам весели долина“:
Нека поју и весело кличу, На похвалу Римскоме Цесару; Виват Јбсиф втори! нека. вичу Оврбије миле, мили Господару!
Исто тако певао је и један други знатан српски писац онога. времена, Јован Рајић, у своме алего-
1) Мемоари проте Матије Ненадовића. Издање Српске Књижевне Задруге. Београд, 1898, стр. 15—16.
12%